Intervju sa Ljiljanom Bulatović

Written by Marijana Radovanović on .

ljilja bulatovic

Oblikovanje sveta čitanjem

Sposobnost pismenog i usmenog izražavanja misli važna je zbog boljeg razumevanja sveta i ljudi kojima ste okruženi. Usvajanjem novih reči upoznaju se tuđi dijalekti i arhaizmi, vide novi prostori i što je još važnije, osvaja se znanje. Čitanje omogućava putovanje kroz vreme, kulturu i prostor, učenje, razvijanje radoznalosti i humora, težnju ka novim uzorima. Može se postaviti pitanje gde danas spada čitanje romana i zašto je ono važno? Profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije doktorka Ljiljana Bulatović, kao istaknuta novinarka i predavač u oblasti studija medija navodi zašto je bitno čitati, da li mladi čitaju romane i koliku ulogu u tome danas imaju mediji.

Kako čitanje romana pomaže da oblikujemo „naš svet"?

U osnovi, gotovo isto onako kako to čine i mediji. Narativ ili narativi koje pratimo u jednom romanu, uvode novi svet u naš život. Čitajući roman, mi sa njegovim junacima delimo mnogo toga: ideje, emocije, pažnju, stavove, mirise, ukuse, svetove, zablude, snove, igramo se, svađamo se, opiremo se, uranjamo, bežimo, skrivamo i otkrivamo, sebe i svet oko sebe. Čitajući roman bez prestanka učimo. Učimo nove reči, učimo svoj i specifičan jezik piščev, učimo o ljudima, o događajima, bliskim i dalekim mestima, običajima, vrednostima, vrlinama i manama, našim i tuđim. Uz roman se odlično i zabavljamo ili odmaramo.

Šta za Vas predstavlja čitanje i zašto je čitanje romana bitno?

Knjiga (dakle i roman) je inspiracija, prijatelj, učitelj. Knjiga nam otvara um, širi vidike, otvara nove svetove, daje perspektivu i neverovatnu slobodu.Jača nam samopouzdanje, uči nas koncentraciji, brusi nam pažnju, inspiriše nas i osnažuje. Pisac je napisao svoj roman da bi potom roman pisao po nama, ostavljajući trag koji, što se mene tiče, nikada nije iluzija. Naprotiv – tačan je, dubok onoliko koliko je delo doprlo do mene, istinit u meri koliko moji stavovi, znanja i okviri to omogućavaju. U nama nastaje ceo novi roman inspirisan onim koji smo iščitali.

Na koji način se „vreme čitanja" promenilo?

U medijima pretežu navodna ili manje navodna istraživanja koja tvrde da ljudi danas manje čitaju, naročito mladi, da su štiva koja ih interesuju sve prozaičnija i sve manje kvalitetna, da su knjige koje im drže pažnju praktično slikovnice ili "petparačka literatura". U toj medijskoj buci, uopšte se ne čuju glasovi struke koja kaže da je sveto samo delom tačno, a da mladi zapravo vole i rado čitaju, ali autore i dela koja su bliska njihovom načinu odrastanja i sazrevanja. Dela koja problematizuju, ispituju, osvetljavaju i markiraju tokove u kojima se današnji mladi čovek kreće.

Sve je više fakulteta, ljudi koji ih upisuju i završavaju, a čini se da dosta mladih „nema vremena da pročita roman". Kako to objašnjavate?

Pripadam pravcu koji zastupa stav da mladi imaju i volje i vremena da pročitaju bilo šta, pa i roman, uz uslov da je taj roman njihov izbor. Ili naš – ali pažljivo i dobro odabran i usklađen sa potrebama i interesovanjima mladih ljudi. Osim toga, zabluda je da je čitalačka publika ikada bila nešto ekstremno masovna, kako bi se to dalo zaključiti na osnovu današnjih jadikovki koje nam dolaze iz medija. Čitalačka publika je oduvek bila i sada je – manjina.

Kako mediji utiču na čitanje?

Pitanje bi trebalo obrnuto postaviti, i tada bi nam i mediji bili drugačiji. A ovako – stvarno smo dopustili da verujemo da mediji utiču na sve, pa čak i da diktiraju "tempo i vreme" za čitanje. Moje mišljenje je da ne utiču ni manje ni više nego pre, recimo, 30 godina. Onaj ko voli da čita, čita i dalje. Možda su platforme za čitanje promenjene, promenjeni su i čitalački izbori, pa i navike u odnosu na mesto čitanja, ali se nije promenio sam ljubitelj čitanja, ljubitelj lepe i odabrane reči. On je to u svakom vremenu i bez obzira na neposredno okruženje.

Koje romane preporučujete?

Ovo je jedno od najtežih pitanja pred kojim sam se do sada našla. Ako krenem iz najličnijeg ugla, onda je to "Prokleta avlija" Iva Andrića, za mene najuzbudljivija i najsvevremenskija knjiga uopšte.Odmah tu je i Danilo Kiš "Bašta pepeo" i "Peščanik". Ako krenem kao ljubitelj klasičnog romana, onda su to remek-dela ruske književnosti "Ana Karenjina" LavaTolstoja i "Zločin i kazna" Dostojevskog, ili "Don Kihot" Migela de Servantesa, ili roman "Glad i psi" Nobelovca Marija Vargasa Ljose (pisca kojeg sam otkrila tek pre dvadesetak godina), pa nezaboravne "Avanture Haklberi Fina" Marka Tvena, Floberova "Madam Bovari" sjajan je i "Dnevnik motocikliste" Ernesta Če Gevare, ili recimo Perekov "Život: uputstvo za upotrebu" kao uzbudljiv književni eksperiment...I mogla bih ovako da nabrajam i nabrajam... A zapravo – najbolje je da pustite sebi na volju i da sami započnete uzbudljivo putovanje kroz svet romana. Započnite put sa nekim od romana nastalih u 21. veku, npr. Eugenidesovim romanom "Midlseks" koji se našao među 12 najboljih romana ovog veka, a onda će vremenom doći na red i klasična dela nastala u prošlom ili pretprošlom veku. Prosto, čitanje je kao glad za čokoladom – što više čitate to vam je apetit veći i sve ste izbirljiviji.