Intervju sa Slobodanom Radosavljevićem

Written by Marijana Radovanović on .

sloba intervju

Kako je školska godina već uzela maha, mnogi studenti Fakulteta za medije i komunikacije se pitaju gde bi mogli da idu na praksu, šta je ono što ovaj fakultet nudi ili kako da se prijave. Odgovore na ova, i mnoga druga pitanja u vezi sa stručnom praksom, potražila sam kod pomoćnika dekana Fakulteta za medije i komunikacije Slobodana Radosavljevića.

MC: Šta podrazumeva pojam prakse u toku studiranja?

Studenti Fakulteta za medije i komunikacije idu na stručne prakse u organizaciji fakulteta i u dogovoru sa departmanima na kojima oni studiraju. Praksa se obavlja u dogovoru sa samim studentima koji na nju idu i u zavisnosti od smera na kome su. Studenti idu na praksu kako bi se oprobali i u veštinama i u profesiji, a i da provere svoje teorijsko znanje koje stiču na fakultetu, ističe Slobodan Radosavljević.

MC: Koliko obaveznih praksi student mora da obavi u toku studiranja?

Student je u obavezi da ima jednu obavljenu praksu u toku studiranja, koja mu donosi određeni broj bodova.

MC: Kako se boduje praksa i koliko puta godišnje student najviše sme da ide na praksu?

Praksa se može obavljati više puta, ali se jednom vrednuje, odnosno, jednom se boduje i tu je razlika u načinu "bodovanja" obavljenih praksi. Jednom se može steći određen broj kredita za praksu, a to je od 3 do 5 bodova. Student ima mogućnost da više puta ide na praksu i to u različitim organizacijama, preduzećima, kompanijama, marketinškim agencijama, na televiziji i slično.

MC: Koliko vremenski traje praksa koju student obavlja?

Praksa se organizuje tako što se ona vremenski odvija najmanje dve radne nedelje. Može biti i do mesec dana. U pojedinim prilikama, ukoliko je reč o posebnom projektu ili posebnoj aktivnosti, u dogovoru sa tom radnom organizacijom, praksa može i duže da potraje. Međutim, to je dogovor i između samih studenata i poslodavaca koliko će ona trajati. Mi, kao fakultet, insistiramo da što više studenata ide na praksu, tako da retko izlazimo u susret toj inicijativi da se praksa obavlja i do 6 meseci. Naše opredeljenje je da što više studenata prođe kroz praksu, a ne da se ona rezerviše samo za pojedine, kaže Slobodan Radosavljević.

MC: Da li praksa ometa studenta u obavljanju njegove aktivnosti vezane za fakultet?

Ono što je bitno napomenuti, za vreme prakse, mi to nagoveštavamo i studentima i poslodavcima, da se praksa odvija tako da ne ugrožava obaveze studenata prema nastavi i prema ispitnim obavezama. To je stvar dogovora između studenta i poslodavca kako će izgledati njihov radni odnos, ali tako da praksa ne ugrožava studije.

MC: U kojim privrednim društvima i ustanovama studenti FMK mogu da obave stručnu praksu?

Fakultet ima potpisane ugovore i sporazume sa preko 100 firmi i ustanova i organizacijama u kojima naši studenti obavljaju praksu. To su jako različite ustanove, od državnih institucija, preko marketinških agencija, agencija za PR, sve do medijskih i novinskih kuća. Ima i specijalizovanih ustanova, raznih centara za socijalni rad, javnih preduzeća, privatnih preduzeća i tako dalje. Na ovogodišnjem nivou, na praksu je upućeno 220 studenata, dok je trenutno 59 studenata u radnim ustanovama koje obavljaju praksu.

MC: Da li postoji određeni uslov koji studenti moraju da ispunjavju da bi se prijavili za praksu?

Jedan od poželjnih uslova je da to ipak budu studenti druge, treće i četvrte godine zato što su studenti prve godine još na opštem nivou studija. Studentima psihologije, u dogovoru sa departmanom, uslov je da određeni ispiti budu položeni. Kod studenata digitalnih umetnosti praksa se dogovara zajedno sa studentom i profesorom departmana kod koga student blagovremeno i hronološki prolazi kroz tu praksu. Uslovi nisu strogo determinisani već predstavljaju samo pretpostavku da studenti lakše obavljali tu praksu u firmi u kojoj se nalaze, kaže Radosavljević.

MC: Kako se studenti prijavljuju za praksu? Gde mogu da saznaju više o praksama?

Centar za karijerno savetovanje i studentsku praksu obavesti sve studente putem mejla o praksi koja se može obavljati. Studenti su na taj način obavešteni i mogu se prijaviti preko mejla, telefona ili lično. Uvek je bolje da student dođe do našeg kabineta, koji je svakog radnog dana dostupan studentima, da se prijave i saznaju sve o praksi koja ih zanima.

MC: Da li student može sam da bira gde želi da ide na praksu?

Običaj je da studentima izađemo u susret. Tokom razgovora oni iskažu svoje opredeljenje i želje gde bi voleli da obavljaju praksu. Na osnovu toga mi sklapamo sporazumne ugovore sa raznim agencijama, firmama i organizacijama. Fakultet potom, sa tim ustanovama, sklapa ugovor o poslovnoj saranji koji definiše činjenicu da je naš student tamo na praksi, koje su njihove obaveze i koje su obaveze firme u kojoj se praksa odvija.

MC: Na koji način se utvrđuje kvalitet rada studenta u toku prakse?

Kao što sam napomenuo, broj kredita koji se ostvaruje je od 3 do 5, i on se ostvaruje na osnovu njihovog učinka i efekata koji su ostvarili i postigli na praksi. Svaki student je obavezan da vodi dnevnik rada dok je na praksi ili da napravi izveštaj o obavljenoj praksi, u zavisnosti od posla kojim se na praksi bavi student bira šta će pisati. Taj dokument mora biti overen i potpisan od strane poslodavca kod kojeg obavlja praksu. Svaki student uz taj izveštaj koji donese donosi i uverenje od firme, u kojoj je obavljao praksu, koje je zapečaćeno, potpisano i zavedeno, kao dokaz da je tamo obavljao praksu u određenom periodu radeći na određenim poslovima. Na tom dokumentu se upisuje i broj kredita koji je student ostvario tokom obavljanja prakse.

MC: Šta student dobija obavljanjem prakse?

Praksa kao praktično iskustvo ne znači samo neposredan rad na nekom projektu i neku aktivnost. Ona podrazumeva celokupnu percepciju od toga da student sam vidi kako je nešto organizovano, kako funkcioniše, kakva je raspodela rada, sistem odgovornosti do toga da učestvuje u određenim aktivnostima.

MC: Kako praksa može da utiče na buduću karijeru studenata? Da li i koliko ona znači za CV?

Ova uverenja koja studenti dobijaju su jako korisna, neovisno od broja dobijenih kredita, pogotovo ako student ide više puta na praksu. Pored diplome koju dobija, student u svoj CV unosi i da je stekao određeno iskustvo i da je bio angažovan u nekoj firmi. To je jedan od čestih preduslova kada se studenti prijavljuju za zasnivanje radnih odnosa.

Preporuka svim studentima je da odu na praksu i ozbiljno je shvate jer je to, kako Radosavljević kaže, šansa da se oprobaju i iskuse radne obaveze. Na ovaj način studenti ostavljaju utisak zainteresovanog mladog čoveka koji, pored studija i teorije koja se stiče na fakultetu, pokazuje i sklonost svom poslodavcu prema profesionalnom radnom odnosu. Za kraj treba napomenuti da fakultet uvek stoji iza svojih studenata i pruža im pomoć. Ukoliko prilikom obavljanja prakse studenti imaju nekih nejasnoća ili poteškoća, oni se uvek mogu obratiti za pomoć. Studenti ni u ovakvim aktivnostima nisu sami, već im fakultet u svakoj prilici pruža potporu za dalje napredovanje i usavršavanje.