Intervju sa Lukom Bešlagićem

Written by Danica Čigoja on .

Luka Beslagic

Život između teorije i poetike

Kako izgleda roman koji nije "klasično pričanje priče", šta donosi rad sa studentima i kako tekstualna produkcija "živi" na našim prostorima otkrio nam je Luka Bešlagić, mladi teoretičar i saradnik u nastavi na beogradskom Fakultetu za medije i komunikacije.

Kada se interesovanja prepliću, a volja za radom ne iščezava, nije teško biti uspešan u više oblasti. Luka Bešlagić spretno balansira između poslovnih obaveza i hobija što mu omogućava napredovanje na oba polja.

"Sve oblasti u kojima se krećem zasnivaju se na Teoriji sa velikim T, reč je o savremenoj interdisciplinarnoj teoriji, koja uključuje postmodernizam, poststrukturalizam i podrazumeva sve pravce nastale u drugoj polovini dvadesetog veka. U poslednje vreme najviše se bavim proizvodnjom eksperimentalnih tekstova. To su prozni tekstovi koji ne prate nužno određena pravila naracije, već je u njima jezik glavni predmet u činu analize određenih tehničkih postupaka", objašnjava Luka.

Tako je nastala prva Lukina knjiga "Dva govora romana", kao spoj dva relativno nezavisna teksta. Pitali smo autora "u čemu je kvaka" kod ovog romana.

"Sa jedne strane imamo eksperimentalni kolažno-montažni roman, a sa druge pseudo teorijski esej, koji, navodno, objašnjava premise prethodnog romana služeći se zvaničnim referencama. Roman se sastoji od nezavisnih rečenica koje postavljene jedna naspram druge stvaraju iluziju naracije. Ne postoji linearna priča, već niz nezavisnih delova teksta, najviše rečenica koje obrazuju jednu naizgled koherentnu celinu pripovesti. Drugi deo predstavlja određenu vrstu teorijskog objašnjenja i interpretaciju ovog teksta, iako, zbog obaveze prema prefiksu pseudo, ni ovaj esej nije oslobođen fikcije. To nije racionalna teorija, već imamo prozne, narativne, umetničke ulaze drugih polja u jedno, navodno, stabilno i razumljivo polje teorije i esejistike", kaže Luka Bešlagić.

Prema rečima autora, odluka za pisanje ovakvog rada dolazi sa dva izvora.

"Eksperimentalni roman izazvan je interesovanjem za austrijsku eksperimentalnu produkciju iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Drugi esej oslanja se na produkciju koju obavljam tokom protekle tri godine. U duhu koncepta patafizike, kako sam to ovde definisao, pokazujem da upotrebom određenih sredstava akademskih, odnosno naučnih radova, mogu biti proizvedeni umetnički tekstovi. U tom smislu, ovaj tekst nastaje u kontekstu postmodernizma, jer teorija ulazi u polje proze", ističe Luka.

Dakle, ni u svetu književnosti ne zaboravljate teoriju?

"Teorija je neizostavni element ove produkcije. Iako nije tu nužno postavljena kao racionalno objašnjenje, već vrsta stilskog ili simulakrumskog ukrasa, postavlja se pitanje šta se dešava kada koristimo elemente i strukturu jednog naučnog rada, ali to činimo na, uslovno govoreći, besmislen način? Sličnu stvar je uradio Alfred Žari, tvorac patafizike, kada je poslednje decenije devetnaestog veka napisao naučni rad o konstruisanju vremenske mašine. Taj rad je bio napisan krajnje racionalno, služeći se dominatnom terminologijom tog vremena. On je, donekle, u akademskim krugovima, uzet za naučni predlog novog izuma, iako je bila reč o besmilici, dozvolićete i o prevari. Ovde se radi o simulakrumskoj pojavnosti teorijskog rada", objašnjava Luka Bešlagić.

Kako su studije koje ste odabrali uticale na razvoj teorijske i kreativne misli koje negujete?

"Počevši od toga da je Fakultet za medije i komunikacije za mene bio izvor teorija koje danas poznajem, mogao bih reći da je sam fakultet implicitno uticao na proizvodnju tekstova koje objavljujem. Da nije bilo znanja ove vrste, koje sam uspeo da uzmem, mnogi elementi ovog dela ne bi bili isti. Bio je važan za uobličavanje moje ideološke i teorijske pozicije", ističe Luka, dodajući da se za akademsku karijeru opredelio nakon što se upoznao sa radom u nastavi.

"Uglavnom nastojim da svoja izlaganja učinim što jednostavnijim i pristupačnijim. Komplikovane tekstove prilagođavam studentskim interesovanjima. Prolazimo zajedno kroz složene tekstove i polako savladaju sve što im je namenjeno. Interakcija je dobro uspostavljena i moglo bi se reći da vežbe i predavanja koje držim jesu prilagođeni savremenim univerzitetskim premisama, gde se aktivnosti studenata i predavača dopunjuju. Ključna reč kada govorimo o tom radu jeste komunikacija, od direktne i verbalne, do elektronske koja je danas neizostavni deo predavačkog rada", kaže Luka Bešlagić.

Odlučnim koracima Luka se kreće ka uspešnoj akademskoj karijeri. Kao poznavalac teorije i savremene književne scene, ukazao nam je na nedostatak produkcije kulture na našim prostorima.

"Relativno smo skromni kada je reč o kvantitetu, ali često i o kvalitetu te produkcije. To nije statistički potkrepljeno, već je reč o čitanju date situacije. Problem leži u tome da ne postoji struktura ili mreža koja se uspostavlja između različitih institucija i ljudi koji su uključeni u rad ove vrste. Pojedinačna dela mogu postojati, ali ne mogu biti adekvatno smeštena i prihvaćena od strane javnosti. Ova posledica dolazi od toga što nemamo jasno definisanu podelu na glavnotokovsku i alternativnu produkciju. Nema jasno definisanih kriterijuma kako bismo odredili o kojoj struji je reč. Imamo jednu šizofrenu situaciju, gde komercijalni tekstovi imaju istu poziciju kada govorimo o njihovom tumačenju, kao i marginalni tekstovi koji gotovo da i nisu zastupljeni u našoj situaciji. U takvoj, rascepljenoj situaciji, teško je da odredimo gde se nalazimo", ističe Luka.

Ipak, kako kaže, nije sve tako beznadežno.

"Verujem da je moguća proizvodnja i alternativnog diskursa, ali na nama je da se okrenemo takvoj produkciji i da poradimo na razvoju novog tržišta, kako bi rad i investiranje u ovakvu politiku delanja bilo vidljivije i isplativije", zaključuje Luka Bešlagić.