Da li je počeo „novi Hladni rat“?

Written by Anđela Andrić on .

thirdww
This photo montage is used in a non profit media as an ilustration.

Da li je počeo „novi Hladni rat"?

POZIV ZA BUĐENJE

Epilog odmeravanja snaga Rusije i Sjedinjenih Američkih Država i dalje pod znakom pitanja

Čini se da su bolji odnosi, koji su krajem 1980-ih godina započeti između „istočnih" sila prevdođenih SSSR-om i zapadnih sila predvođenih SAD-om, u današnje vreme obostrano narušeni i ugroženi. Iako je istorijska tačka na Hladni rat stavljena pre tačno 25 godina, međusobno takmičenje svetskih sila u naoružanju, tehnologiji, kulturi, sportu i svemirskoj utrci održava Hladni rat u životu, makar na simboličkom nivou.

Nekadašnji politički sukob komunističkog i kapitalističkog sveta vođen je svim mogućim sredstvima, iako globalno nikada nije prerastao u svetski oružani sukob. Ipak, nameće se pitanje kojim sredstvima se vode današnje „hladne" bitke između Rusije i Amerike?

„Na planeti je sve drugačije nego što je bilo za vreme Hladnog rata! Zbog toga je besmisleno govoriti o povratku na staro stanje stvari i iznova slušati Henri Kisindžera kako nas plaši. U međuvremenu je Kina postala najsnažnija svetska ekonomija, Rusija se oporavila od perestrojke, Indija prerasta u džina! Vojni stručnjaci ne osporavaju da Amerikanci imaju najorganizovaniju vojsku ali postoje nerešive zagonetke za NATO generale koji su jednu od ruskih raketa nazvali SATANA. Ona ima tri bojeve glave koje lete prema cilju udaljenom 11.000 kilometara pri tom ni jedna ne zna kojim će putem do cilja. Ali, tvrde stručnjaci, stiže tamo gde treba...", objašnjava reditelj Emir Kusturica.

Proslavljeni režiser u svojoj kolumni „Kako će početi Treći svetski rat!" navodi da će, kako vreme bude odmicalo, „Russia today" sve više demistifikovati Američki san, dok će, u udarnim terminima, ova televizija prikazivati istine decenijama skrivane od očiju i srca prosečnih Amerikanaca, ulazeći u njihove domove, iskazane na perfektnom engleskom, bolje artikulisanom od onoga koji se koristi na „CNN-u". On naslućuje početak novog Hladnog rata tako što prognozira da će Pentagon raketirati satelit TV „Russia today", nakon čega će, bez sumnje, Rusi uzvratiti udarac uništenjem „CNN-a".

Ukoliko prebacimo akcenat sa potencijalne prelomne tačke početka novog Hladnog rata na savremene događaje, neizostavno primećujemo sve učestalije sinhrone napade u čitavoj Evropi. Dok pojedinci smatraju da je novi Hladni rat već počeo, i to bliskoistočnom krizom koja žarište rata premešta u Evropu, drugi zastupaju ideju po kojoj Hladni rat nikada nije ni prestao, već se samo vodi u drugim oblicima na tuđim teritorijama.

„U Prvom svetskom ratu bile su objave rata, u Drugom svetskom ratu imali smo napade bez objave, a danas imamo određenu vrstu rata koji 'puzeći' ulazi u naše društvo, dolazi i pojavljuje se na različitim mestima, kao što su železnička stanica u Madridu ili redakcija 'Šarli Ebdoa' u Parizu", izjavio je bivši austrijski vicekancelar Erhard Busek na konferenciji u organizaciji Evropskog centra za mir i razvoj. On smatra da svet i dalje „spava" pred onim što se dešava, ističući međunarodne organizacije kao primer institucija koje su potpuno udaljene od realnosti, dok se oružje kupuje s namerom da se koristi, što je, po njegovom mišljenju, veoma opasno.

Objašnjavajući da niko nije bio spreman za izbegličku krizu, zbog čega je ona dovela do porasta tenzija u regionu, pogotovu između susednih država, Busek navodi Hrvatsku i Srbiju, Austriju i Mađarsku, kao primer zemalja čiji međusobni odnosi nisu dobri, čemu su doprineli i mediji koji šalju "lošu sliku i osudu svojih komšija". Prema rečima bivšeg vicekancelara Austrije, glavni cilj je obezbediti mir i stabilnost na Balkanu, kako bi se sprečilo širenje „rata" koji polako ulazi u društvo, ne birajući ni mesto ni sredstva.

Da pomenuti rat ne bira ni mesto ni sredstva, primetio je i poglavar Rimokatoličke crkve, Papa Franja. On je osudio sve učestalije terorističke napade, okarakterisavši ih kao neljudski čin za koji ne postoji opravdanje. Prema njegovim rečima brojni sukobi u svetu predstavljaju delove „Trećeg svetskog rata na parče" koji je već počeo, zbog čega oštro osuđuje trgovinu oružjem i terorizam, koji seju smrt i uništenje po celom svetu. „Rat uništava. Rat sve izobliči, čak i bratske veze. Rat je ludilo i njegov plan razvoja je uništenje. Danas, nakon drugog neuspeha svetskog rata, možemo govoriti o trećem ratu koji se vodi u delovima, zločinima, masakrima i uništavanjem. Čovečanstvo bi trebalo zaplakati, a ovo je vreme da pusti suze", zabrinuto primećuje Papa Franja.

Na internetu, društvenim mrežama i putem medija plasiraju se prognoze i „scenariji" novog Hladnog rata. Brojni ljudi komentarišu događaje u trouglu između Rusije, SAD i Bliskog istoka, ali i posrednika kao što su druge zemlje članice NATO pakta, poput Turske. Oružane snage ove države oborile su ruski borbeni avion „suhoj" blizu tursko-sirijske granice, opasno zaoštrivši sukob koji se, prema opširnoj analizi „CNN-a", sve brže širi.

„Ovaj incident pokazuje da tamo postoji nepredvidljivi igrač. To je Turska, a ne Rusija", poručio je zamenik nemačke kancelarke Angele Merkel, vicekancelar Zigmar Gabriel. Drugi čovek Nemačke nije jedini koji smatra da je Turska postala problem na Bliskom istoku, jer, sve veći broj evropskih zvaničnika za incident okrivljuju Tursku, sugerišući veze između te zemlje i Islamske države.

Ali, vratimo se korak nazad. Sukob na osi Amerika-SSSR tinja još od 1952. godine, kada su pomenute zemlje pokušale da jednom za svagda dokažu „ko je jači". Ipak, kako to nije bilo moguće, sukob se nastavio i u narednim decenijama kroz odmeravanje snaga dveju država. Iako su obe svetske sile imale krize i „padove" tokom svoje istorije, uspevale su da se izdignu jače nego ikad, pa i današnja Rusija, koja je postala ozbiljan igrač na geopolitičkoj sceni. Međutim, „svetski kolač" postao je delikates za čije se što veće parče otimaju i druge zemlje koje su kroz razvoj tehnologije, ekonomije, privrede i industrijalizacije obezbedile svoje mesto na svetskoj nadmetačkoj sceni.

Ipak, jasno je da taj prostor osvajaju najbolji igrači od čijih odnosa zavisi mnogo toga. Nesuglasice i netrpeljivost Amerike i Rusije najlakše se mogu uočiti na primeru odnosa njihovih lidera, ali i na savremenim bojištima Sirijskog rata. U ovom slučaju svetske sile „igraju" na istom prostoru Sirije i Iraka, ali ne zajedno, jer vode potpuno odvojene strateške akcije protiv ISIS-a, demonstrirajući svoju moć i oružje.

„Sada je beskorisno govoriti o pogoršanju odnosa između Rusije i SAD. Ušli smo u novu realnost koja se zove 'drugi Hladni rat'. Reč je o realnosti koju karakteriše novi tip odnosa zasnovan na sankcijama, kontra sankcijama i pokušajima nanošenja štete protivniku", ocenio je Fjodor Lukjanov, predsednik Saveta za spoljnu politiku i odbranu. On objašnjava da će drugi Hladni rat biti znatno drugačiji od prvog, zbog toga što je svet postao otvoreniji i raznovrsniji, pa je konfrontacija dve supersile sada nemoguća. Lukjanov tvrdi da je između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država uveliko izbio drugi Hladni rat, naglašavajući da on neće biti vođen između dva tabora, jer svet više nije podeljen na dva suprotstavljena bloka.

Da je „zvanično" počeo novi Hladni rat sugeriše i činjenica da NATO ponovo uvodi direktnu telefonsku liniju sa Ministarstvom odbrane Rusije. Javnost još ne zna da li je taj „crveni telefon" već proradio, ali se zna da je NATO ruskoj strani odmah dostavio „brojeve" i svoje viđenje kako treba da funkcioniše tajni kanal veze. Da li će i kako funkcionisati „vruća linija" koja povezuje dve po svemu suprotstavljene strane niko ne daje izjavu, jer se na kutiji telefona nalazi pečat „top secret".

Sa druge strane, postoje i oni koji smatraju da još nismo ušli u klimaks Hladnog rata, ali da mu se postepeno približavamo. "Postoji opasnost da polako klizimo u Hladni rat, i biće teško da iz njega izađemo. Ali, mi svoj posao moramo da obavimo. Možemo pomoći Ukrajini da donese svoju političku odluku baziranu na teritorijalnom integritetu", tvrdi generalni sekretar saveta Evrope Tobjorn Jagland. On objašnjava da bi kriza između Rusije i Ukrajine mogla da prouzrokuje novi Hladni rat, dodajući da Savet Evrope mora da bude glas razuma u „pogrešnoj debati" u kojoj jedna strana želi da sve i svašta bude obavljeno, dok druga strana ne želi da išta bude obavljeno.

Posle nekoliko decenija poslednji lider SSSR-a, Mihail Gorbačov, ocenjuje da je između Rusa i Amerikanaca „objavljen novi Hladni rat", koji bi, ovog puta, mogao da preraste i u oružani konflikt. Gorbačov smatra da SAD uvlači Rusiju u novi globalni sukob, otvoreno pokušavajući da sledi svoju „genijalnu" ideju da uvek moraju da trijumfuju.

Prisećajući se epiloga Hladnog rata, Gorbačov zaključuje: „Stalno slušamo o sankcijama Amerike i EU protiv Rusije. Jesu li oni izgubili glavu? Amerika se izgubila u dubinama džungle i vuče nas za sobom! Kuda će to sve voditi? Hladni rat je već objavljen. I potom? Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da se Hladni rat neće pretvoriti u pravi rat. Bojim se da oni žele da rizikuju".