Kad brutalnost probudi solidarnost

Written by Andrijana Vukićević on .

pariz terorizam

Pravo na život svake osobe zaštićeno je zakonom. Niko ne može biti namerno lišen života, sem prilikom izvršenja presude suda kojom je osuđen za zločin za koji je ova kazna predviđena zakonom.

Član 2. Evropske konvencije o ljudskim pravima

Ovaj član, na kome se zasnivaju moderna demokratija i savremena društva u Evropi, tokom samo jedne noći brutalno je prekršen u Francuskoj preko 150 puta. Četrnaestog novembra 2015. godine jutarnji zraci osvetlili su mračne naslovne strane novina širom sveta. Teško je objasniti surovost manjine koja želi da ulije strah u kosti od Arktika do Antarktika. Prošla je krvava noć koja je podsetila na one tokom četrdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Dan je dobio veoma težak zadatak, poput onog koji je imao u Drugom svetskom ratu i poput onih koje svakodnevno ispunjava u ratom zahvaćenim državama – da prikaže posledice kobne noći. Zašto, kao civilizacija koja je napredovala, idemo unazad? Na zatečen prizor postavljaju se pitanja "Ko je kriv i zašto?". Odgovori su tu, ali rešenje za nastalu svetsku situaciju se, izgleda, ne nazire.

Ipak, nije sve nastradalo – posle prvobitnog šoka, u vazduhu se osećala podrška nastradalima. U svetu se širi empatija: mračnu noć u Parizu pokušale su da osvetle, svojom podrškom, svetske metropole ukrasivši najvažnije građevine sa tri boje - boje francuske zastave.

Apel za mir: Socijalne mreže preplavljene su simbolom mira ukrštenim sa Ajfelovim tornjem.

Bliskost: Alah, Buda, Isus Hrist – nije bilo bitno čije ime se nalazi na početku molitve, jer se narod svih veroispovesti moli zajedno za jedno – za mir.

Pomoć: Društvene mreže Twitter i Facebook spona su između onih kojima je potrebna pomoć i onih koji su u mogućnosti da je pruže.

Uteha: Instagram pruža priliku da ljudi iskažu solidarnost i pozitivnu energiju usmerenu ka mestima užasavajućih terorističkih napada kao što su, pored Pariza, Bejrut, Bagdad i drugi gradovi širom sveta.

Ujedinjenost: Mostovi koje je sagradio internet povezujući svaku tačku ove planete su neraskidivi i jači od zloćudne manjine. Misli, zagrljaj, utehu i ljubav šaljemo žrtvama terorističkih napada. Svi smo ljudi, ali nije svako čovek. Stoga moramo da se borimo da očuvamo pravo koje nam je rođenjem dato – pravo na život. Čovekovo pravo na život niko ne sme oduzeti. Solidarnost mnogih zemalja prvog dana nakon tragedija obećava da će zauvek tu i ostati. Na trenutak su nestale sve rasne, klasne i verske razlike i tako bi trebalo da ostane. Civili nisu krivi za ratne sukobe matične države. Svaka zemlja je u svojoj prošlosti vodila ratnu politiku prema nekoj suparnici. Budimo solidarni, ne prepisujmo terorističke napade kao karmu za počinjene zločine, usled nezdrave komunikacije, koje su vodili političari u ime cele države, tokom prošlog veka. Pomozimo onima kojima je pomoć potrebna. Koračajmo unapred, ne trčimo unazad. Jedina opcija da očuvamo mir jeste solidarnost a samo od nas zavisi da li će svet ovog puta položiti test humanosti.