I lepa i uspešna, ili ništa

Written by Branka Damnjović on .

slika - zene - prava

Žene u Srbiji su danas u veoma teškom položaju u svim aspektima života, i kao domaćice i kao radnice. Od njih se traži da obe uloge ispunjavaju besprekorno, a istovremeno za obavljanje istog posla su plaćene manje od svog kolege.

Do takvog stanja došlo je, između ostalog, i zbog prelaska sa socijalizma na kapitalizam. U okolnostima u kojima kapital, a ne radnik postaje glavni predmet razgovora direktora kompanija, žena je ta koja najviše gubi. O pravima koja ona, kao žena, ima najmanje se brine, a poslodavci pribegavaju različitim metodama kako bi primorali ženu da posao stavi iznad svih ostalih životnih uloga. Neretko se dešava da tada žena, da bi uopšte dobila posao, mora da potpiše blanko otkaz kojim će se obavezati da u određenom vremenskom periodu neće ostati u drugom stanju čime se direktno „udara" na njenu slobodu odlučivanja. Ukoliko pak pristane na takav korak nju na radnom mestu i dalje čeka veliki broj izazova.

Žena je zapravo tokom čitavom radnog veka pod pritiskom da mora da obavlja različite životne uloge i da pri tom bude desprekorna. To se od nje očekuje jer ukoliko ne uspe da zadovolji kriterijume, koji su nastali kao posledica uvreženih stereotipa ali i zahteva savremenog društva, ona postaje marginalizovana. Tako, žena mora da bude posvećena poslu i da ga obavlja bez greške jer ukoliko pogreši to će se pripisivati njenoj nesposobnosti da istovremeno bude i dobra domaćica i dobra radnica. S druge strane, postoji tradicionalni stereotip po kome žena i dalje mora da obavlja sve kućne poslove. To se od nje očekuje. Ukoliko pri obavljanju ovih poslova napravi grešku odmah je osuđuju.

Sve ovo je povezano sa nastojanjem žena da se izbore za ravnopravnost polova. To u našoj sredini nailazi na veliki otpor i većina ljudi ne smatra ozbiljno tu borbu. Uglavnom postoji mišljenje da je cena koju žena mora za to da plati veći obim poslova i kod kuće i na radnom mestu. A zašto to ne bi moglo da se promeni? Zašto i muškarci ne bi promenili način mišljenja i preuzeli deo tih "tradicionalno ženskih" poslova i na sebe?

Žena je ugrožena ne samo kada započinje karijeru i kada se nalazi u fertilnom periodu već i kasnije. To je posebno izraženo kod nas. Mnoge žene su ostale bez posla u četrdesetim i pedesetim godinama i njihove šanse za novo zaposlenje su veoma male. One su, za razliku od muškaraca koji nekako i mogu ponovo da se zaposle u tim godinama, dodatno diskriminisane. Ovaj problem je posebno izražen u uslovima privatizacije preduzeća kada dolazi do smanjenja broja radnika i stvaranja tehnoloških viškova. Tada uglavnom veliki broj radnika ostaje bez posla, a posebno osetljivu grupu čine žene.

Kada je reč o zanimanjima u kojima veliki procenat zaposlenih čine žene, tu se javlja disparitet. U ovim delatnostima žene se uglavnom nalaze na izvršnim pozicijama dok su, paradoksalno, muškarci na liderskim radnim mestima. Neravnopravan odnos između muškaraca i žena odražava se i u tome da su muškarci više plaćeni za isti posao koji radi i njihova koleginica.

Kako bi se ovakvo stanje promenilo, potrebno je da se podigne svest žena o problemu u kome se nalaze. Od ključnog značaja je da se žene upoznaju sa svim mogućnostima koje imaju i da se aktiviraju.

Ovo su samo neke od tema o kojima se u četvrtak 14. marta u Domu omladine govorilo na tribini u okviru ciklusa "Rod i levica 2". Ukoliko želite više da saznate o tome na koje sve načine žene mogu da se udružuju kako bi osnažile svoje ekonomsko-socijalne pozicije dođite na tribinu "Ekonomsko osnaživanje žena" koja će se održati 28. marta u 18 časova u Domu omladine. Ulaz je slobodan.